О овој светој икони постоји запис у житију Преподобног Козме, зографског отшелника који се подвизавао крајем XIII почетком XIV века.

Преподобни Козма био је бугарског порекла. Када је стасао, његови родитељи хтели су да га ожене, али он, жарко жудећи за монашком схимом, побегне од куће и оде на Свету Гору у манастир Зограф. Тамо је добио послушање црквењака.

Пресвета Богородица благоизволи да му видљиво открије своју бригу о Светој Гори. Наиме, на слави манастира Ватопеда Благовести, на којој се нашао заједно са осталом зографском братијом, преподобни Козма видео је у Саборном храму једну жену царске лепоте и величанства, која је о свему заповедала, како у храму за време бденија, тако и у трпезарији. Видевши жену међу мноштвом монаха, и све под њеном свемоћном управом, младић се до краја растужио. Тако узнемирен он се врати у Зограф код свог старца, а он га упита зашто је тужан. Исприча му преподобни шта је видео у Ватопеду, а старац га опет пита како је изгледала та жена и какве су јој биле хаљине, на шта преподобни опише све што је видео. Чувши повест о непознатој жени, старац уздахнувши одговори: “Зар дакле ниси препознао жену која ти се јавила у том светом манастиру, посвећеном Мајци Божјој? То је била Царица наше Горе и свеколике творевине.”

После тога, једног дана остао је преподобни сам у храму и обративши се у молитви светој икони Богомајке, завапи јој: “Пресвета Богородице, моли се за мене Сину твом и Богу, да и мене води путем спасења.” Рекавши ово, одмах је чуо Богородичин глас како говори: “Сине и Боже мој, покажи слузи своме како да се спаси” и одмах на то одговор: “Нека оде из манастира сам у пустињу.” Тако по Божјој вољи и са благословом игумана преподобни Козма напусти манастир и настани се у оближњој пустињи. Нашавши једну пећину западно од манастира, настани се у њој. Како се он тамо подвизавао, то је познато једино Богу, али због чистоте свог живота и својих тешких подвига он се удостојио многих дарова. Његов помен слави се 22. септембра.

Икона Пресвете Богородице Услишитељице налази се у светом олтару, у удубљењу на источном зиду.