Дохијар је подигнут на југозападној страни Свете Горе, крај мора. Основао га је у X веку Јефтимије, дохијар лавре светог Атанасија (дохијар руководи манастирским снабдевањем – подрумар), а у част свога послушања Јефтимије је манастир и назвао “Дохијар”.
Предање каже да није било довољно средстава да се манастир доврши, али је милошћу Царице Небеске једном дечаку, послушнику у манастиру, откривено како да се она нађу.
Указано му је на једно место у метоху (посед манастира) где се налазило скривено благо. Метох се налазио на острву Лонгосу, преко пута Атона. Два монаха који су били послати са дечаком, саблажњени, решили су да дечака удаве и баце у море са каменом о врату, како би се сами докопали ризнице. Свети Архистратиг Михајло и дечаков Анђео Чувар спасли су дечака и пренели га у цркву манастира Дохијара. Завера је откривена, а ризница је употебљено за шта је и намењено. После овога чуда манастир је посвећен Небеским Силама Бесплотним. Манастир је брзо процвао, али у периоду најезди Сарацена бива разорен, а потом је запуштен.
Године 1578. влашки владар Александар обнавља манастир. Саборна црква из XVI века посвећена је Светим Арханђелима (21. новембра по Григоријанском календару). Манастир је окружен високим зидинама с кулом, на чијим врховима су сазидане келије.
Међу манастирским светињама поред трпезарије чува се и чудотворна фреска Мајке Божије звана Скоропослушница (Брзопослушница), део оног камена с којим је послушник био бачен у море и чудесно спасен. (Послушник је касније постао игуман Симеон Варнава).
У манастиру се чувају и честице моштију ових светитеља: свештеномученика Харалампија, мученика Мине, Кирјака, Меркурија, Јована Златоустог, Нила Мироточивог, преподобног Петра Атонског, Ахилија, Јована Претече, Марије Магдалене, Јакова Персијанца, Јована Милостивог, Дионисија Ареопагита и других.
Осим Саборне цркве постоји и десет параклиса.
У библиотеци манастира чувају се стари рукописи и књиге.
Недалеко од манастира налази се извор Арханђела под именом “Агиасма”.
ЧУДОТВОРНА ИКОНА:
ФОТОГРАФИЈЕ МАНАСТИРА: