Катунакија и келија Светог Јефрема Сирина:

     Овај Светитељ, прозван је пророком покајања. Био је ђакон и хришћански теолог у 4. веку. Писао је химне и тумачио Свето писмо као савременик и пријатељ Светог Василија Великог.

Данас у овој келији живе монаси Јефрем, Јосиф /геронда/ и Прокопије. Сви они, су духовна деца Старца Јефрема Катунакијског који се упокојио у 86. години живота, 1998. године. Овај старац, провео је цео свој живот у овој келији, а био је чувени исповедник многих Светогораца, тако и ватопедског монашког братства. Сведоци његове смрти кажу да је у тренутку упокојења гледао у Анђеле и пољубио једног Серафима.

Монах који данас носи то име, отац Јефрем, већ годинама вредно справља тамјан.

Каруља:

   Каруља представља најсуровији део светогорске пустиње. Келије на вертикалној литици нанизане су попут ластиних гнезда. Због тога, подвижнике са овога места често називају ластавицама Свете Горе. Светогорско монаштво зачето је управо на оваквим литицама. По предању, један разбојник тражио је благослов од Светог Атанасија атонског да управо овде окајава свој грех. И тако је на овом невероватном месту започело испосништво.До најсуровијег дела унутрашње Каруље може се доћи једино уз помоћ ланца.
Каруља у преводу значи чекрк, уз помоћ којег је једино могуће снабдевање појединих келија. На голим стенама од вегетације успева само кактус, такозвана Франгостика, и понекад храна подвижника који су сасвим смањили потребе тела, духовно се уздижући дух ка Богу. На Каруљи је и неколико монаха Срба, међу којима су отац Симеон, отац Јован и отац Давид.
Најпознатији Србин који се овде подвизавао, био је старац Стефан. Имао сам прилике да се два пута сретнем са њим. Овај велики молитвеник, говорио је неколико језика и молио се за читав свет и имао дар прозорљивости. Његова келија страдала је у пожару и он је после 2000. године, напустио Свету Гору. Убрзо се упокојио у хиландарском метоху Сланци поред Београда.

ФОТОГРАФИЈЕ: