Манастир је смештен на југозападној страни Свете Горе у кланцу између два потока, недалеко од мора. Основао га је у X веку син грчког императора Михаила Куропалата званог Рангавеј, Св. Павле. У свету је Св. Павле носио име Прокопије. Када је престо његовог оца заузео Лав Јерменин, он га је, видећи у малолетном Прокопију будућег супарника праву на престо, варварски унаказио шкопљењем. Прокопије је добио изврсно образовање и рано напустио световни живот отишавши на Атон, где је примио монашки постриг под именом Павле. Подвижнички живот Св. Павла привукао је пуно ученика, па је тако и никао манастир. Император Роман у царској повељи датој Св. Павлу за оснивање манастира, назива овога највећим философом.
У XIV веку манастир је био словенски, а материјалну помоћ пружао је српски владар Ђорђе Бранковић. Године 1700., владар Влашке, Константин Басараба, подигао је огроман пирг (кулу) у коме су смештене келије и црква. Године 1744. манастир постаје грчки.
Манастир има облик четвороугаоника с’високим утврђеним зидинама на чијем врху су изграђене келије. Величанствени једанаестоугаони Саборни храм посвећен је празнику Сретења Господњег (25. фебруара по Григоријанском календару).
Међу светињама чувају се три иконе Мајке Божије. Једна је припадала цару Теофилу иконоборцу и његовој жени Теодори. Ову икону је цар-иконоборац у бесу бацио у огањ, али она није изгорела.
Друга икона окружена са 28 малих икона светих угодника била је дар императора Андроника, а уз те мале иконе уграђене су мошти одговарајућих светитеља. Трећу икону, сматра се да је донео оснивач братства из манастира Миралеон. Овде се чува и крст са делом живототворнога дрвета Крста Господњег (који је припадао Константину Великом). Овај крст је обложен са 50 минијатурних икона израђених на пергаменту по златном пољу, које су смештене у удубљењима у крсту. Постоје и мале иконе на склапање, сличне овом крсту које су према предању дар Св. Силвестра, римског папе, новопросвећеном цару Константину Великом.
Кћи српског владара Ђорђа Бранковића, принцеза Марија, као супруга султана Мурата I предала је у манастир на чување комадиће злата, тамјана и смирне које су мудраци принели на дар Витлејемском Младенцу Господу Исусу, а који су пронађени у Константинопољској ризници грчких императора. Како говори предање, принцеза Марија желела је да сама донесе ове светиње у манастир Св. Павла и већ се приближавала манастирским зидинама када јој је као и некада царици Плакиди у манастир Ватопед, било објављено да не нарушава строго Атонско правило које забрањује улазак женама у манастире Свете Горе. На месту предаје светиња стоји споменик са приказом овог сусрета.
СВЕТИ ДАРОВИ БОГОМЛАДЕНЦУ:
Обитељ чува делове моштију следећих светитеља: Св. Григорија Богослова, Св. Максима Исповедника, главу Теодоре Александријске, преподобног мученика Калиника, Василија Великог и других. Осим Саборне цркве постоји још пет параклиса. Манастирска библиотека чува много рукописа и књига. У наше време манастир настањује 35 монаха. Овом манастиру припада Нови скит и Лаку скит.
Игуман овог манастира је архимандрит отац Партеније.
ФОТОГРАФИЈЕ МАНАСТИРА: