Познато је да се борба са нечистим силама, страстима и грешним животом може водити искључиво најјачим оружјем молитвом и постом. Монашки подвиг састоји се у посту бдењу, молитви, па је и сама трпеза на светој гори права монашка и углавном посна.

Светогорци никада не једу месо и највећи ”мрс” на Светој Гори састоји се од рибе, јаја и млечних производа али само у одређене дане, углавном о великим празницима и недељом.

За време четири установљена поста (великог-часног, успенског, Божићног и Петровског) уље се разрешава само суботом и недељом.

Пост и уздржање су неопходни за све хришћане нарочито за монахе, који уз редовне постове средом и петком посте и понедељком. Осталим данима уз јела на уљу на трпеза се налази и добро светогорско вино које одржава здравље братије.

Поклоници не треба да страхују да ће у светогорским манастирима гладовати, храна је увек одабрана, здрава, богата витаминима, и влакнима и најчешће укусно спремљена.

Током велике недеље пред Васкрс пост је веома строг оброци су само једном дневно али се гостима разрешава да се утеше хлебом и чајем.

Светогорци сами припремају хлеб, а тај манастирски хлеб је веома укусан богатим различитим житарицама и без штетних адитива.

Готово увек на трпези су присутне маслине, које су уз хлеб основна монашка храна која се користи и у дане поста.

Светогорци доста користе воће и поврће, а рибу најчешће пеку у широким тепсијама од којих су неке веома старе.

У светогорским трпезама није дозвољен разговор поклоника. Слуша се житије или поучан текст из светоотачких књига. Томе претходи наравно заједничка молитва после које сви започињу оброк, а вино пију тек када то благослови игуман уз звук звона.

Уобичајена су два оброка дневно, један најчешће одмах после литургије а други после вечерњег богослужења.

Они који се припремају за свето причешће морају на време саопштити монаху трпезарцу да ће јести на води.

Издвајамо:

Славски колач и кољиво

Хиландарска посна јела