Време које је пред нама ће нам донети много слава а са њима и многе обредне радње које воде непосредно порекло из литургије. Тако жито тј. пшенични хлеб симболизује Христово тело док жито и лоза заједно симболизују причешће. Кувано жито или кољиво имамо у црквеној употреби још од ранијих времена. Оно подсећа на вегетабилне жртве из старог завета и са њиме се симболично показује жива веза између овоземаљског и загробног живота.

Спремањем кољива за време славе се на симболичан начин обредно одржава истина која је изречена још у Јеванђељу »Заиста, заиста вам кажем ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси«. 

Колач (као хлеб) је хришћанска замена за крвну жртву; у старом завету је постојало обредно приношење хлеба на жртву па је и Христос употребљавао хлеб на својој тајној или последњој вечери својим ученицима.. Тако, директно из Библије, колач – хлеб се узима да се ломи и представља важан симбол и предмет славске жртвене свечаности » И бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама« (Д ап 2,42) Будући да је у питању обредни хлеб онда се он справља без икаквих примеса а погортово без масноћа ако се справља у време поста. Прави се од воде, брашна и квасца што представља, заправо, типично хлебно тесто. Славски колач се украшава са пет једнаких печата са иницијалима речи Исус Христос побеђује.

Овде смо поменули само два од многих материјалних обредних симбола који се користе на нашим славама. Иначе, обреди за славу који се спроводе у Цркви представљају облик комуникације човека са Богом, тј., заједничарења са Богом у Цркви као мистично тело Христово. Овакво заједничарење има пре свега саборни карактер. У овој саборности није брисан ни један појединац ма како мали и незнатан он био. Тако славски ручак са свим обредним симболима није ручак ради ручка, исхране, него је то заједничко обредно једење и пијење. Домаћинова кућа постаје истовремено и гостољубив дом и светионица где се Богу на дар приносе побожне мисли, жеље, захвалност, дочекују се и примају гости по узору на библијскога праоца Аврама који је угостио три непозната тајанствена путника.

РЕЦЕПТ ЗА СВЕТОГОРСКО КОЉИВО

  Жито кувати док добро не набубри. Монаси некада практикују да га држе у затвореном термосу преливено врелом водом измедју 4 и 6 сати.

Скувано жито се процеди а затим остави пола сата на чистом платну да би се растресло и додатно просушило. Затим се стави у дубљу посуду и помеша са презлом у количини која је потребна да жито само мало обложи. Додају се по жељи млевени ораси, лешници и суво грожђе. Светогорци му некад додају цимет, мушкатни орашчић, кокосово брашно и ванилу (у свему треба бити монашки умерен).

Кољиво се сервира у плитким посудама и украшава помоћу специјалних шаблона од хартије које, уз мало труда, можете и сами направити.