Поред саборне цркве посвећене Ваведењу Пресвете Богородице, која је задужбина краља Милутина у хиландарским зидинама налазе се и цркве (параклиси), Светог Николе, Светих Арханђела, Светог Јована Претече, Светог Јована Рилског, Рођења Пресвете Богородице, Светих Апостола, Светог Великомученика Георгија, Светог Саве Српског, Светог Великомученика Димитрија, Покрова Пресвете Богородице и Четрдесет Мученика Севастијских.

Ван манастирских зидова налазе се и црква Светог Трифуна (баштенска црква) и црква благовештења (гробљанска црква).

Саборни храм и ових дванаест цркава симболично представљају Господа Исуса Христа са дванаест Апостола.

Недалеко од олтара саборног храма у близини бунара Светог Саве у склопу конака налази се келија у којој се представио Свети Симеон Мироточиви гледајући у мозаичну икону Богородице Одигитрије и слушајући појање из храма.

Ова келија претворена је у параклис Светог Симеона Мироточивог.

Поред испоснице Светог Саве у Кареји се налази и моливоклисија или оловна ћелија, Хиландарска црква посвећена Успењу Богородице.

У старом манастиру Светог Василија, пиргу Хрусија започета је обнова цркве.

У скиту Свете Тројице налази се црква Свете Тројице.

Током дуге историје хиландара многе хиландарске цркве су нестајале или су само делимично сачуване до наших дана.  У великом пожару страдали су параклиси Светог Николе, Светог Саве Српског, Светог Великомученика Димитрија, и Четрдесет Мученика Севастијских, њихова обнова је у току.