28. Април: Улазак Христов у Јерусалим – Цвети

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: “Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати”. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

Празновање Васкрсења Лазаревог и Христовог славног уласка у Јерусалим представља обједињени литургијски круг и служио као мост који спаја Велики Пост и Страсну недељу. То су јединствени и чудесни дани пре Господњег страдања. У њима је наглашена месијанска радост и трујумф чији је главни учесник и делатник сам Христос. Истовремено, ови дани указују на нешто даље и дубље, а то је коначна победа и потпуно царевање Његово које ће Он постићи не васкрсењем само једног човека и уласком у један град, него – преко свог страдања, смрти и Васкрсења, Христос ће васркснути васцели род људски и на Земљи се појавити као Цар Славе и Судија.