15. Фебруар: Сретење Господње

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). 

Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсија. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму.

Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: “Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…” Још рече Симеон за Христа Младенца: “Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити” (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Сретење је један од најважнијих хришћанских празника јер указује на први сусрет Спаситеља са људима.
СУТРА ЈЕ ВЕРСКИ ПРАЗНИК СРЕТЕЊЕ: Ало вам поклања икону Сретења Господњег
АУТОР: Ало.рс ДАТУМ И ВРЕМЕ: 14.02.2021. 09:21

Сретење је један од најважнијих хришћанских празника јер указује на први сусрет Спаситеља са људима.

Слави се 40. дан од Божића и представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац.

На Сретење се ништа не ради, а постоји и неколико веровања која се у народу везују за овај празник: На овај дан се срећу зима и лето, те дани постају дужи, а време осетно топлије. Ако на овај дан осване сунчан дан, а медведи се уплаше своје сенке и врате у зимски сан, зима ће потрајати још шест недеља, а уколико не виде сенку, изаћи ће из својих пећина да потраже храну и зима је готова. Такође, према веровању народа, сутра обавезно треба упалити свеће јер њихов пламен штити кућу од свих несрећа.

На Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак.
На Сретење 1835. године донет je Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је слављен и као Дан уставности.
Од 2006. Сретење је Дан државности Републике Србије.
Од 2006. Сретење је и Дан Војске Србије.