Представљање монографије и отварање изложбе
„Руђер Бошковић – претеча квантне теорије и теорије релативности“

Издавачка кућа Прометеј вас позива на отварање изложбе и промоцију монографије Руђер Бошковић – претеча квантне теорије и теорије релативности Драгослава Стоиљковића, у четвртак, 11. јуна са почетком у 12 часова у РТС Клубу (зграда Радио Београда, улаз из Светогорске). 

У програму учествују: др Драгослав Стоиљковић, Станко Стојиљковић и Зоран Колунџија.

Програм је посвећен животу, делу и научном наслеђу Руђера Бошковића, једног од најзначајнијих европских научника 18. века, чије су идеје, према савременим тумачењима, претходиле концептима квантне теорије и теорије релативности. Монографија и пратећа изложба осветљавају Бошковићев научни пут и његов утицај на развој модерне науке. Аутор књиге и изложбе је др Драгослав Стоиљковић, редовни професор (у пензији) Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду и редовни члан Инжењерске академије Србије.

Улаз је бесплатан!
Добро нам дошли.

Упознајте Бошковићеву теорију, да би је могли препознати у достигнућима савремене науке… и да би је могли примењивати!

Издавачка кућа Прометеј
Светозара Милетића 16, Нови Сад

Поводом 210 година од рођења
Марије Трандафил

 Марија Трандафил била је једна од најзначајних добротворки српског народа у XIX веку. Током свог живота вешто је управљала наслеђеном и у браку стеченом имовином. Након смрти супруга, судским путем се изборила за управљање значајним наслеђем.

Била је заштитница многих Новосађана којима је била неопходна помоћ – сиромашним ученицима, болеснима, старима, удовицама. О животу Марије Трандафил сазнајемо из успомена једног од савременика, управника легата, Луке Јоцића.

„Ја сам у читавом свом веку само један дан била сиромашна, а то је било кад смо 1849. при пожару новосадском – бежали, те смо у Варадину граду при затвореним капијама морали гладовати, јер ни за које новце не могасмо ништа од јела набавити. Кад се сетим тога дана, онда осетим шта су глад и сиротиња – и зато чиним доброчинства и помажем сиротињу.ˮ Из књиге Знаменити Срби XIX века, Андре Гавриловића

Позивамо вас да се у суботу 13. јуна, у 11 часова, у галеријском простору издавачке куће Прометеј, придружите чајанци, где ћемо уз домаћи ледени чај и послужење, разговарати о животу Марије Трандафил, без чијег задужбинарства не бисмо могли замислити историју Новог Сада.

Пријава за чајанку је обавезна, а улаз се наплаћује. Цена улазнице износи 700 динара. Пријавите се путем мејла: korana.prometej@gmail.com

 О ауторки предавања

Данијела Томић је рођена у Новом Саду. Завршила је мастер студије на одсеку Историја на Филозофском факултету у Новом Саду. Стипендиста је Фонда за младе таленте. Ауторка је документарне изложбе „Новосадска женска удружења 1919–1929. године“ која је заснована на њеном мастер раду.

Издавачака кућа Прометеј

Светозара Милетића 16

Нови Сад, Србија

Вече Фридриха Ничеа у Прометеју

Издавачка кућа Прометеј вас позива на прво представљање и извођење композиција Фридриха Ничеа у Новом Саду у понедељак, 8. јуна у 19 часова у галерији Прометеј (Светозара Милетића 16, Нови Сад)

НИЧЕ – ПРОРОК, ФИЛОЗОФ, КОМПОЗИТОР И ПЕСНИК

Учесници програма: Сања Влаховић – докторанд филозофије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду; проф. др Дамир Смиљанић, редовни професор филозофије на Филозофском факултету у Новом Саду и проф. др Велимир Абрамовић – филозоф природе.

Улаз је слободан.
Добро нам дошли!

Музички део програма обухватиће извођење три Ничеове композиције за соло клавир, које ће извести Сања Влаховић,
као и представљање студијских снимака композиције за глас и клавир,
у извођењу Саре Бучек (сопран),
и композиције за четвороручни клавир,
остварене у сарадњи са пијанисткињом Соњом Радојковић.

Промоција књиге Марка Пиштала
у Вуковој задужбини

Издавачка кућа Прометеј вас позива на представљање књиге Марка Пиштала, у понедељак, 8. јуна у 19 сати у Вуковој задужбини (Краља Милана 2, Београд).

У програму учествују: Марко Пиштало, Славко Вејиновић и др Александар Стојановић.

Улаз је слободан.
Добро нам дошли!

Више о књизи:
Своје излагање и закључке до којих је дошао аутор заснива на архивској грађи похрањеној у Архиву Српске православне цркве, Архиву Југославије, Државном архиву Србије, Архиву САНУ. Консултовани су и објављени документарни и наративни извори. Посебно значајна сазнања стечена су темељним ишчитавањем оновремене периодике и штампе. У рукопису је демонстрирано и темељно познавање постојеће историографске литературе. Самим тим закључци до којих је аутор досегао, како показује ово истраживање, засновани су на „чврстом тлу историје”. – Љубодраг Димић 

Издавачака кућа Прометеј

Светозара Милетића 16

Нови Сад, Србија

Више од пола века рада
уметнице Ане Попов

Издавачка кућа Прометеј вас позива на отварање изложбе Од теракоте, ракуа, мајолике до каменине ауторке Ане Попов, у петак, 5. јуна у 19 часова, у галерији издавачке куће Прометеј (Светозара Милетића 16, Нови Сад).

У програму учествују: Ана Попов, Здравко Рајчетић – председник Управног одбора Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине и Зоран Колунџија – уредник издавачке куће Прометеј.

Улаз је слободан.
Добро нам дошли!

О ауторки:
Ана Попов рођена је 7. јула 1936. у Черевићу. Дипломирала је 1964. на Ликовном одсеку Више педагошке школе у Новом Саду. Керамиком се бави од 1970. године. Усавршавала се на Високој школи за примењену уметност у Будимпешти (1980–1981). Радила је као наставник ликовног васпитања у Основној школи „Јован Поповић“ у Новом Саду (1964–1984). Након тога радила је као слободни уметник.
На Новосадском отвореном универзитету дуги низ година држала је наставу керамике, а ни данас не престаје да предаје своје знање младим керамичарима.

Издавачака кућа Прометеј

Светозара Милетића 16

Нови Сад, Србија

ДУХОВИ, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

Педесети дан после Васкрса Господа нашега Исуса Христа, десети дан после Спасовдана, наша Црква слави Духове или Свету Тројицу. На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном месту. Одједном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су седели. Пламтећи језици испуњени Светим Духом поставили су се на сваког од њих. Сада су апостоли примили Светог Духа и постали су жива душа. Апостоли су тада почели да говоре другим језицима – како им је Дух Свети дао да говоре. Народ се туда окупљао и слушао како говоре њиховим језиком. Сви су се дивили и чудили говорећи: ” Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејац? “

На тај начин Господ је послао апостоле да проповедају веру хришћанску по целом свету.

Тако се испуни оно што је Исус својим ученицима пред одлазак на небо обећао.

Сила Светог Духа одмах је почела да дејествује, јер је Петар ватреном речју придобио тога дана три хиљаде људи за Христову науку.

Силаском Светог Духа на апостоле завршено је оснивање цркве Христове или царства Божијег на земљи од Господа Исуса Христа. Од тога момента црква Христова је почела да живи пуним животом и да расте, примањем к себи других душа. Тако да се овај празник сматра и рођенданом Цркве Христове.

У спомен овог важног и знаменитог догаћаја, силаска Светог Духа на апостоле и у част Свете Тројице, Бога у три лица, а посебно у част Светог Духа, слави црква празник који се зове Педесетница, јер се слави у педесети дан после Пасхе – Васкрса, када су Јудеји салвили своју Педесетницу. С тога овај празник има три назива: Тројице, Силазак Светог Духа наапостоле ( Духови ) и Педесетница.

Цела служба Педесетнице је веома свечана и узвишена, у којој се песнички износи учење о Светом Духу. На сам дан Педесетнице, на богослужењу се заједно са св. Литургијом одмах везује вечерње, које је посвећено Светом Духу и садржи мољење да се као на дан даровања Светог Духа апостолима у нама обнови благодат Светог Духа, ради укрепљења у богоугодном животу. Ова мољења, због усрдности, узносе се уз клечање и плетење венаца.

Обичај је да се на овај празник у наше храмове и домове уноси освећена зелена трава и цеће, свакако по угледу на страозаветни јеврејски обичај о празнику ” седмица” , пошто је Дух Свети сишао на апостоле на овај јеврејски празник. Зеленило обнавља природу, а Дух Свети обнавља душе наше као и целокупно биће.

После свете Литургије служи се Молитва, Призив Светом Духу, на којој се клечи и плету се венци од траве и цвећа. Ти венчићи се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. Празник Свете Тројице увек се слави у недељу.