Доручак са писцима: Посетите нас у суботу ☕🥐📖

Драги пријатељи,

Позивамо вас на доручак са ауторима едиције Река који ће се одржати у суботу, 18. маја, од 11 до 13 часова. Наши писци ће потписивати књиге и моћи ћете да их питате све што вас занима о њиховим делима.

Такође ће поделити своје искуство о томе како игледа бити аутор(ка) чија дела су објављена и како је текао пут од настанка до објављивања дебитантског наслова.

Чекају вас:

Aутори и уредница едиције Река припремиће пециво, кафе, чајеве и коктеле. Улаз је слободан, а пријаве нису неопходне.

Радујемо се дружењу с вама у суботу од 11 часова, у Прометејевом дворишту (Светозара Милетића 16, Нови Сад).

Видимо се!

Прометеј

Светозара Милетића 16, Нови Сад
Србија

Представљање књиге „Књижевност у антрополошком светлу” у Вуковој задужбини

Издавачка кућа Прометеј вас позива на промоцију књиге Бојана Јовановића 

КЊИЖЕВНОСТ У АНТРОПОЛОШКОМ СВЕТЛУ

у четвртак, 16. маја са почетком од 12 часова, у Дому Вукове задужбине (Краља Милана 2, Београд)

О књизи ће говорити: Анђелка Цвијић, Млета Аћимовић Ивков, Бојан Јовановић и Зоран Колунџија.

Улаз је бесплатан.
Добро нам дошли!

 

У овој књизи заинтересовани читаоци ће наћи подстицај за спознајом културног контекста као претпоставке одговарајућег разумевања књижевног текста.

Прометеј

Светозара Милетића 16, Нови Сад
Србија

Промоција књиге „Исидора Секулић: Речи“ у РТС Клубу

Градска управа за културу Града Новог Сада и Издавачка кућа „Прометеј” организују представљање књиге Јелене Делибашић ИСИДОРА СЕКУЛИЋ: РЕЧИ.

О књизи ће говорити академик Лаура Барна – књижевница и ауторка пројекта „Исидора нас слуша”, Мирјана Лукић Маринковић – испред Градске управе за културу Града Новог Сада, Зоран Колунџија – уредник Издавачке куће „Прометеј” и Јелена Делибашић – ауторка књиге.

Промоција се одржава у среду, 15. маја 2024. године, у 12 часова у РТС Клубу (Светогорска 1, Београд).

Улаз је слободан.
Добородошли!

Кроз ову књигу, Јелена Делибашић успела је да пронесе суштину сродног јој, Исидориног духовног универзума, нудећи читаоцима прилику да се дубље повежу са њеним мислима и делима. Стога, овај оглед, услед свег поменутог, представља драгоцен допринос разумевању како једне од кључних фигура српске књижевности, тако и ширем схватању универзалних тема, попут Љубави, Времена и Патриотизма.

Прометеј

Светозара Милетића 16, Нови Сад
Србија

Шта портал Новости пише о књизи Јелене Делибашић погледајте овде

12. Мај: Свети Василије Острошки Чудотворац и Исцелитељ

  Српска православна црква и верници прослављају данас Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори и место су ходочашћа за вернике свих религија.

Свети Василије Острошки рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама.

На крштењу је добио име Стојан. Прву књигу учио је у манастиру Завали, а у манастиру Тврдошу се замонашио добивши име Василије. После боравка у Светој Гори, у Пећкој патријаршији је рукоположен у чин епископа. Као епископ је најпре боравио у Тврдошу, а касније прелази у Острог.

Неуморан у подвизима молитве, поста, физичког труда и многобројних брига за добро своје пастве, Свети Василије се упокојио 29. априла 1671. године.

Одмах по проглашењу за свеца, народ је почео да долази на његов гроб да се моли, као што су и долазили за време његовог земаљског живота. На гробу се дешавала многобројна чуда, која ни до данас, поред његових целебних моштију у Острогу не престају.

Промоција књиге „Зовишта” Весне Пругић Милеуснић у Прометеју

Промоција збирке песама „Зовишта” Весне Пругић Милеуснић у Прометеју

Стихови који боле и воле

Издавачка кућа Прометеј вас позива на представљање књиге „Зовишта” Весне Пругић Милеуснић у суботу 11. маја у 18 часова у галерији Прометеј (Светозара Милетића 16, Нови Сад).

На промоцији говоре: мср Невена Каменар; Јелена Стојсављевић; мр Нера Легац Рикић; мр Марина Жинић Илић, мр Драгана Бошковић.
Модератор: Нада Сарић

Гости вечери: Славко Нашигаћин – вокални солиста; Чедана Ђокић (Дивна Форест) – вокална солисткиња; Тамбурашки ансамбл „Занатски”.

Улаз је слободан.
Добро нам дошли.

Прометеј

Светозара Милетића 16, Нови Сад
Србија

30% попуста на дело из Едиције Србија 1914–1918 📚

Драги љубитељи књиге,

Када КЊИГУ НЕДЕЉЕ тражимо међу насловима Едиције Србија 1914–1918, пред нама је велики изазов. Свако ново коло ове едиције доноси нове, непознате чињенице о Великом рату и попут слагалице помаже да склопимо јасну слику о нашој земљи, нашим прецима и страним (не)пријатељима који су тада кројили историју.
За ову недељу одабрали смо дело Француска, Србија и настанак краљевине СХС. Искористите 30% попуста до недеље, 5. маја и сазнајте све детаље за само 1750 динара уместо пуне цене од 2500 динара.

ЖЕЛИМ ДА САЗНАМ ВИШЕ

Од почетка 20. века, Француска је путем економије и културе имала велики утицај на Краљевину. За време повлачења на Крф, допринела је опоравку наше војске и тако стекла нашу захвалност и поверење у тешким временима. Њени званичници чинили су све како би након Првог светског рата окренули што више држава против Немачке, највише због страха од повратка њене моћи и утицаја који је имала.
Ипак, до објављивања ове књиге постојало је веома мало историографских публикација које би детаљно приказале добре и лоше стране односа Француске и Краљевине. Други проблем односио се на једностран приступ: већина објављених радова имала је за циљ да подржи борбу Србије на француској страни против заједничких непријатеља.

Зато се јавило главно питање: Да ли је заиста било тако?

Како би допринео тражењу одговора, Станислав Сретеновић, поделио је приказ односа двеју земаља у три дела. У првом делу описан је утицај француске политике у Краљевини СХС пре званичног настанка краљевине (од 1878. године).
Други део
посвећен је француским утицајима на Краљевину путем ширења француског језика и културе, наметања војних интереса и изазовима у економским односима.

У трећем делу сазнаћете како се Француска носила са конкурентским земљама – Немачком и Италијом, које су такође имале своје интересе у тадашњој Краљевини. Трећи део доноси и заокрет у даљем ширењу француског утицаја: од „француско-српског“ ка „француско-јужнословенском“.

Неке од тема које вас чекају у овом делу:
– Како је текао процес зближавања са српском православном црквом?
– Како су дипломате, свештеници и професори допринели ширењу
француског језика у Краљевини?
– Како је Француска утицала на краљевску копнену војску?

Ова књига допашће се љубитељима историје који стално трагају за насловима у којима ће сазнати више о одређеном историјском периоду. За почетак прочитајте увод – првих неколико страна биће довољно да закључите да ли желите да сазнате више о односима Србије и Француске током турбулентног периода 20. века.

Уживајте у читању!

Ваш Прометеј

Промоција књиге „Језичке раскрснице” Јасне Обрадовић у Прометеју

Едиција Популарна лингвистика богатија је за још један приручник

Издавачка кућа Прометеј вас позива на представљање књиге „Језичке раскрснице” Јасне Обрадовић у среду 8. маја у 19 часова у галерији Прометеј (Светозара Милетића 16, Нови Сад).

У програму учествују: Јасна Обрадовић, Саша Мијалковић, Иван Димитријевић – видео укључење.

Улаз је слободан.
Добро нам дошли.

Приручник је систематичан и јасан, зачињен духовитим приказима језичких недоумица полицијских службеника чије речи, намере и поступци морају бити јасни грађанима и грађанкама, а то је услов за разумевање и поверење.

Прометеј

Светозара Милетића 16, Нови Сад
Србија

06. Мај: Свети великомученик и победоносац Георгије

  Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање.

Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном). На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, итд. Нови Храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.

05. Мај: Васкрсење Господа Исуса Христа – Васкрс

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.

 За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.

Јаје је символ обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

04. Мај: Велика субота

Велика субота или страсна субота је хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Она је део страсне седмице и увод у Васкршње празнике.

Христос је тог дана био у гробу Телом, духом у Аду, а у исто време је био и на престолу са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни.

Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас. Амин.

 

Синаксар

Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!”

 

Јутрење, Велика субота

Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.

 

Народни обичаји

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца.

У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.

У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада “масте”, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или “масте” у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.