Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, Свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији.

Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља, као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм сиријскоме Богу Ваалу и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина, прорече Ахаву да ће му пси крв лизати, и Језавељи да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече.

На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану; и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити да сузбије силу Антихристову (Откровење Јованово 11).

Поштовани,

Подсећамо Вас да је на данашњи дан рођен Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 – Београд, 1. јул 2008). Медаковић је био српски историчар уметности, књижевник, и академик (председник САНУ 1998–2003). Био је и председник Вукове задужбине и уњој провео је пуних седамнаест година, од 1991. до 2008.

Био је мајстор синтезе, често је умео да каже: „Српски народ се мора сабрати и разабрати”.

Добитник је Седмојулске награде за животно дело, аустријске Гинделдз награде и Хердерове награде за 1990. годину, Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији. Био је изабран за почасног грађанина Сремских Карловаца.

Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом. За оно што је урадио Медаковић је добио висока признања у Аустрији, Немачкој и Мађарској, што говори да је тим културама, које нису увек биле наклоњене српском народу, успео да покаже да је српска култура на високом нивоу.

Oд 1997. године до данас  Прометеј је објавио или реиздао 38 књига Дејана Медаковића (можете погледати овде). У Сремским Карловцима 11. августа 2008. године, уз сагласност породице, и са благословом владике Василија, установили смо Награду Дејан Медаковић.

Говор др Драшка Ређепа поводом 10-годишњице смрти Деајана Медаковића

Десет година без физичког присуства Дејана Медаковића (Загреб, 7. 7. 1922 – Београд, 1. 7. 2008) моћно су овериле вишеструко утицајне и свезнадарске иницијативе једног од најостваренијих српских интелектуалаца модерних времена. Полихистор, коме је превасходно била на уму мисао о укупности српског националног бића, са сећањем на Милана Ћурчина који је међу првима уочио да српски национ не познаје границе, и да су  му миграције, од времена Стефана Лазаревића и Арсенија Чарнојевића до дана данашњег, једини вид постојања, Медаковић је многобројним својим монографијама и интервенцијама сваке врсте, актуелан и популаран, обележио маркантне и увек помало тајанствене тачке српства. Хиландар, Трст, Беч, Загреб, Сент Андреја, Темишвар, Сремски Карловци, Нови Сад, Београд, нису само срећни застоји у развоју нашег бића, него и – свака у своје време – престонице духа. Полицентризам је основа културног и социјалног живота Срба.

Један од лидера наше ходочасничке поезије, Медаковић је безусловно веровао нашим каменовима, нашим манастирским здањима и ваздуху наших древних светиња. Његова мемоарска проза иде у ред најатрактивнијих штива не само личних него и заумних наших успомена.

Као мало који наш репрезентативни писац, Медаковић је традицију и савременост, срећно недефинисану, сажимао у јединствен амалгам. Његове беседе и његове интервенције стизале су баш до његовог последњег даха да нас опомену, упозоре, освоје заснованом бригом за нацију али и за читав свет. Термин српског севера, сада прихваћен на свим странама, као мимоилажење са свим и свакојаким границама, он је итекако подржавао и сањао. Српски барок је за њега био све само не опонашање европског модног тренда. Баш је у њему и његовим остварењима видео и показивао особеност, допринос, још једно утемељење европских вредности. Дунав није за њега био само рајска река, него и моћна европска кохезија, итекако и са атрибутима наших специфичности.

Био је и остао мерило праведности, бескомпромисни борац за истину, за спознају нових истраживања, за дијалог. Грађанин света, свакако, остао је заувек забележен као јединствен путник а његове агенде су и дан данашњи обрасци непоткупљивог суђења, необично организоване ерудиције.

Никад актуелнији него у овим нашим првим деценијама XXI века, имао је смелости да, често усамљен, а без подозривости, искоса и у тоталитету појаве, проналази наш смисао. Строгост али и толеранција су му биле судбинске.

                                                                                                                        др Драшко Ређеп

Јосиф Бродски је једном рекао: Већи грех од спаљивања књига је не читати књиге.

Светски дан књиге се прославља широм света од 23. априла 1995. године, када је овај празник писане речи установљен на Генералној конференцији Унеска у Паризу.

Ипак, ова традиција вуче знатно дуже корене у Шпанији, где се овај датум обележава од 1923. године, као дан када су преминули великани светске књижевности Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир.

Ове године, Прометеј својим читаоцима, поводом овог пазника, дарује књигу Чудесан живот дипломираних књижевника, Алесандра Карере. Сам наслов носи у себи танану иронију, будући да сви знамо каква судбина очекује дипломиране књижевнике у овим временима. Од 1993. године ова књига је доживела чак седам издања.

Овом приликом вас подсећамо да на сајту Прометеја до краја априла траје Велики ускршњи попуст од 40% на све наше наслове! Пожурите, количине су ограничене!

Књига није храна, али је послатица. Тин Ујевић

Свој примерак књиге можете бесплатно преузети кликом овде.

Ваш Прометеј!

Драги пријатељи интернет презентације Водич кроз Свету Гору,

Желимо да вас обавестимо да ћемо вас у наредном периоду у сарадњи са Издавачком кућом Прометеј из Новог Сада информисати о најинтересантнијем штиву ове издавачке куће.

Овај серијал започињемо са Едицијом Српске Војводе.