Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање.

Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном). На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, итд. Нови Храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.

 За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.

Јаје је символ обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Јосиф Бродски је једном рекао: Већи грех од спаљивања књига је не читати књиге.

Светски дан књиге се прославља широм света од 23. априла 1995. године, када је овај празник писане речи установљен на Генералној конференцији Унеска у Паризу.

Ипак, ова традиција вуче знатно дуже корене у Шпанији, где се овај датум обележава од 1923. године, као дан када су преминули великани светске књижевности Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир.

Ове године, Прометеј својим читаоцима, поводом овог пазника, дарује књигу Чудесан живот дипломираних књижевника, Алесандра Карере. Сам наслов носи у себи танану иронију, будући да сви знамо каква судбина очекује дипломиране књижевнике у овим временима. Од 1993. године ова књига је доживела чак седам издања.

Овом приликом вас подсећамо да на сајту Прометеја до краја априла траје Велики ускршњи попуст од 40% на све наше наслове! Пожурите, количине су ограничене!

Књига није храна, али је послатица. Тин Ујевић

Свој примерак књиге можете бесплатно преузети кликом овде.

Ваш Прометеј!

Драги пријатељи интернет презентације Водич кроз Свету Гору,

Желимо да вас обавестимо да ћемо вас у наредном периоду у сарадњи са Издавачком кућом Прометеј из Новог Сада информисати о најинтересантнијем штиву ове издавачке куће.

Овај серијал започињемо са Едицијом Српске Војводе.