Све чешће се на рукама могу запазити бројенице. Носе их сви: мушкарци, жене млади, стари, политичари, естрадне звезде.

Бојанице се користе у свим религијама. Сачињене су првенствено као помоћ при молитви. Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве. Код нас су нарочито неговали православни монаси. Саме беројанице поред своје практичне примене при молитви имају и свој символички карактер. Традиционално су црне боје што треба да нас упути на трезвен, озбиљан, скроман и покајнички живот. Исплете су од чисте овчије вуне али се могу срести исплетене од најразличитијих материјала: свиленог конца, коже, у свим могућим бојама ѕлатне и сребрне.

Мале бројанице које се носе око руке обично имају 33 чворића што указује на број Христових година. Има их и од 50, 100 и 300 чворића. Често су украшене плетеним крстом, перлама што зависи од креативности и маште самог рукотворца. По једном старом предању био је један монах који је желео да начини  вунену бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. Једном му се јавио анђео и научио га да плете чворић који се састојао од седам уплетених крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету. Овакву бројаницу ђаво није могао да расплете.

Бројанице се користе као помоћно сретство обично приликом понављања кратких молитви. Узме се левом руком куглица бројанице (или крстић) и држи се лагано између палца и кажипрста. Свака поједина молитва се одбројава једним чворићем све док се не одброји пун круг или цела бројаница.

Треба на поменути да се приликом молитве човек у потпуности сабира искључиво на речи молитве. За духовне људе врсне и упућене у молитву веома је саблажњиво када се бројанице користе као модни детаљ а још више као симбол који се може злоупотребити за манипулацију или слање неких порука о нама које немају везе са побожношћу.