Свету Гору сам походио око двадесет пута. Први пут сам је посетио са својим оцем када сам напунио деветнаест година тј. 2001. године. До тада сам о њој имао прилике само да слушам од других људи који су боравили на њој, тачније у манастиру Хиландар.

Веома ме је привлачио одлазак на Свету Гору, не само због историје нашег народа, већ и због људи који су ми препричавали да су се враћали потпуно другачији са тог пута.

Први манастир на Светој Гори који сам посетио био је манастир Хиландар. Док смо му прилазили осетио сам заносан мио мирис, Божију благодат и позитивну енергију.

По уласку у манастир прво сам посетио гостопримницу, где сам се упознао са оцем Василијем и оцем Андрејом, од којих сам чуо све оно што ме је занимало везано за монаштво, сам манастир и правила понашања у њему.

Након краћег предаха уз разговор који сам имао са монасима, гостопримац ме је као и остале госте упутио у келију, где сам био смештен за време боравка у манастиру. Толико сам био одушевљен Хиландаром да се нисам желео ни одморити од пута, већ сам одмах сишао у порту манастира како бих га разгледао. У порти манастира, поред белог конака наишао сам и на оца Кирила са којим сам се тада први пут упознао и са којим сам се и даље виђао приликом посета Светој Гори, обзиром на то да ми је отац Кирило касније постао и духовник. Поподне око четири сата по нашем времену почела је вечерња служба у манастирској цркви посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице. Служба је трајала око сат времена, а атмосфера у цркви за време богослужења је оставила толико снажан и леп утисак на мене да често маштам и сада како јој присуствујем. Након вечерње службе се као и у другим манастирима на Светој Гори гости позивају у трпезарију, где им се за време вечере читају Житија Светих Отаца. Након трпезе, одлази се поново у цркву на повечерје, а затим се чита Акатист Пресветој Богородици Тројеручици. После акатиста, износе се свете мошти. Монах који је задужен за изношење светих моштију говори посетиоцима којем свецу мошти припадају и како су доспеле у манастир. Приликом целивања моштију монаху се могу предати ланчићи, бројанице, крстићи и иконице а затим их монах држећи у рукама освештава над моштима. После целивања Светих моштију, као и већина гостију манастира вратио сам се у келију да се мало одморим као бих био одморан за јутрење, а потом и за литургију. Сутрашњи дан сам искористио за обилазак пирга краља Милутина, хрусије Светога Василија, хиландарске арсане и посету грчком манастиру Есфигмен који се налази на око пола сата хода од манастира Хиландар.

Пошто је посета манастиру трајала свега три дана, сваки слободан тренутак сам користио за обилажење околних келија, параклиса у склопу манастира за шта се посебно захваљујем оцу Варнави који је имао и жељу и добру вољу да ми што више тога покаже и исприча везано за манастир.

После посете Светој Гори, увидео сам да су људи који су ми причали о њој били заиста у праву. Након изласка са Свете Горе, осећао сам некакву смиреност, благонаклоност према другим људима, једном речју био сам испуњен. Углавном, од тада сам многе ствари у животу почео другачије да посматрам него до тада што је био случај, као и да разним искушењима која се свима нама јављају, приступам на један другачији начин.

Након те моје прве посете Светој Гори и манастиру Хиландар, привлачило ме је да поново посетим монашку земљу, имао сам велику жељу да видим и друге светогорске манастире поред Хиландара, скитове, келије па чак и да се попнем на највиши врх Свете Горе (Атос).  Захваљујући моме оцу Војину, као и куму Горану жеље су ми се и оствариле и од 2001. године редовно обилазим атонско полуострво два пута годишње, у априлу месецу за Васкрс и у септембру месецу. Сваки пут за време обилазака Светој Гори са оцем и кумом, остајао сам по две недеље. Обиласци су били у физичком смислу помало и напорни обзиром на то да смо доста пешачили, међутим с друге стране и веома лепи пошто смо сваки дан обилазили по један манастир у ком смо ноћили. Током дана смо посећивали све скитове и келије који су се налазили у околини манастира у којем смо боравили. Тако сам за време мојих честих посета Светој Гори обишао све светогорске манастире по неколико пута и скоро све скитове, келије, светогорску пустињу, пењао се на врх Атос и још много значајних и лепих места, а оно што је посебно битно јесте да сам приликом тих посета стекао многобројне пријатеље, како у грчким монасима, тако и у другим људима који живе у Грчкој и у свим другим крајевима света. Са моногима од њих сам и до данас остао у контакту.

Аутор: Никола Поповић, магистар економских наука