Појмовник

  • аделфат – давање прилога манастиру чиме се обезбеђује у старости или невољи боравак у њему
  • акатист – похвална песма Богородици или неком светитељу
  • анатема   – проклетство, искључење из цркве
  • анахорст(а) – пустињак;испосник;човек који се повукао од света
  • апсид – део грађевине који се састоји од полукружног зида над којим је свод   у облику четвртине лопте
  • аркада  –  низ лукова који повезује редове стубова или стубаца
  • аркосолиј(ум) – гроб са сводом обично уграђен у зиду
  • арханђел – ред анђела
  • архиволта  –  чеона површина лука, често украшена
  • архиепископ  – први владика, епископ, предводник других епископа
  • архиепископија  –  област која стоји под духовном управом архиепископа
  • архијереј – у православној цркви други назив за владику (епископа)
  • архимандрит  –  старешина манастира, највиши свештено – монашки чин у православној цркви
  • аскет(а) – испосник, који својевољно мучи тело ради небеске награде
  • бакрорез – графичка техника у којој се користи бакрена плоча
  • барок – епоха у историји у којој се користи бакрена плоча
  • бифора  –  дводелни прозор
  • ведута  – изглед, слика града или предела
  • владарски орнат – свечана двора владара
  • Влашка –  некадашња држава на тлу Румуније између карпата и Дунава
  • даскал – учитељ
  • двери  –  двокрилна врата на иконостасу кроз која може да пролази при богослуженју само свештеник
  • дензи  –  ”моленије” представа како се Богородица, св. Јован Претеча и апостоли молитвено обраћају Христу у средини
  • деспот, деспотица – владарска титула нижа од краља
  • диптих – две слике међусобно повезане
  • доксат – отворен или затворен истурени део на спрату
  • ђакон – почетни свештенички чин у православној цркви (не може сам обављати богослужење)
  • ђаконикон –  удубљење у зиду или засебни простор с јужне стране где се чувају богослужбени предмети
  • епархија  –  област која стоји под управом једног епископа или архиепископа
  • епископ  – владика
  • житије –  животопис, описан живот светаца
  • жупан – једно племићко звање
  • живописати – сликати, обично на зиду
  • застава – орнаментални украс у рукописној књизи обичног правоугаоног облика
  • игуман – старешина манастира
  • идиоритмија – особеножиће у манастиру у коме је допуштено да сваки калуђер има своју личну имовину, и сам се о себи стара
  • икона – света слика са представом Христа, Богородице и светитеља или догађаја из Старог и Новог завета
  • иконостас – камена или дрвена преграда између олтара и осталог дела цркве, украшена,к по утврђеном реду иконама
  • илуминирани рукописи – књиге украшене иницијалима, заставама или фигуралним представама
  • интарзија –  уметничко украшавање предмета од дрвета уметањем парчића седефа или слонове кости
  • ислам  – вера у Алаха као јединог бога и у нјуеговог посланика Мухамеда
  • испосница – место где живе испосници – анахорете
  • иницијал – украшено слово у рукописној књизи
  • инкарнат – откривени делови тела – глава, руке и сл.
  • јеванђелист – ученици Христови (Матеј, Марко, Лука и Јован) који су описали његов боравак на земљи
  • јеванђеље – света књига са описом живота и страдања Исуса Христа
  • јеромонах – у православној цркви калуђер који може вршити свештене радње
  • калиграф – краснописац, вештак у лепом писању
  • калота – плитко кубе, кружно засведена таваница
  • камеја – резан племенити камен са испупченом фигуром
  • канелура – уздужни плитки усек, обично полукружни, на стубу или ступцу
  • капител – најгорњи проширени део стуба, обично лепо украшен
  • католикон – главна црква
  • келија – просторија у којој живи монах
  • киворијум  – камени балдахин у олтару ношен са четири стуба
  • киновија  – општежиће, манастирска заједница у којој калуђери живе као чланови заједничког домаћинства
  • колонета  –  стубић, претежно украсне намене
  • конак – манастирко здање за становање
  • конзола  – испуст на зиду који носи неки лук или фигуру
  • крипта –  подземна засведена просторија испод цркве или једног њеног дела
  • ктитор – оснивач манастира, његов заштитник и велики дародавац, код православних Словена и у средњовековној Византији
  • кубе – купола
  • крстасти свод  – свод образован укрштањем два полуобличаста свода под правим углом
  • квадер – камен правилно исечен
  • купола – свод изведен у облику полулопте
  • лавра – већи православни манастир првобитно: ћелија анахорета
  • лаик – световњак, световно лице
  • левантински –  настао у земљама Леванта – подручја у источном делу Средоземног мора
  • литија – поворка свештеника и верника који носе иконе и црквене барјаке
  • литургија  –  богослужење, служба божија
  • монах – ”онај који живи сам”, усамљеник, калуђер
  • минијатура – сликани украс у рукописној књизи
  • наос – главни део храма, у коме стоје верници
  • нартекс – или припрата, део цркве код улаза одвојен од наоса
  • ниша – удубљење у зиду, обично служи да се у њу стави кип
  • олтарски простор, олтар – најсветији део храма где се врши главни део богослужења, одвојен иконостасом од наоса
  • општежиће – киновија, манастирска заједница у којој калуђери живе као чланови заједничког домаћинтва
  • орнамент – украс, шара
  • особеножиће – идиоритмија, манастир у коме је допуштено да сваки калуђер има своју личну имовину
  • пандантифи – сферни троуглови озидани у угловима квадратног простора да би се добио прелаз у кружну основу
  • параклис  – мања црква придодата уз главну цркву
  • парапет, парапетна плоча – камене плоче, обично украшене, које су ниска преграда између ограда два стуба
  • патријарх – титула и достојанство врховних поглавара појединих православних цркава
  • патријаршија – област којом управља патријарх; двор у коме обитава патријарх
  • патрон – светац коме је посвећена црква, заштитник породице
  • певница – простор у цркви у коме појци певају црквене песме
  • пергамент – прерађена и углачана животињска кожа, употребљава се за писање
  • пиластер – плитак четвртаст стубац који излази из површине зида
  • пирг – кула саграђена уз манастир за одбрану
  • плаштаница – платно са представом Полагања Христа у гроб које се користи на Богослужењу
  • повеља – документ којим се потврђује поклон или нека привилегија
  • портал – главна камена врата, богато украшена скулптурама, нарочито на црквама
  • порта – манастирско двориште
  • приложник – дародавац
  • припрата – в. нартекс
  • проигуман – заменик игумана
  • проскомидија – простор са северне стране олтара у коме се припремају часни дарови (хлеб и вино) за причешће
  • протезис –  в. проскомидија
  • панагија – мале представе Богородице и Христа израђене од чврстог материјала коју епископ носи на прсима
  • параболе – поучне приче које је, по сведочењу јеванђелиста, изговорио Исус Христос
  • рељеф – испуњени лик израђен на равној површини
  • розета – украшени прозор кружног облика
  • Свети Синод – управна власт у православној цркви, извршилац одлука архијерејског сабора
  • севастократор – чин у племићкој хијерархији
  • скит – манастир који је подређен већем монашком средишту
  • ставротека – украшена плоча или кутија са делом часног крста на коме је Христос разапет
  • тамбур – део куполе облика ваљка, или многоугла на коме лежи калота
  • теологија – учење о богу
  • травеј – посебан простор у храму који није одељен зидовима
  • типик – у православној цркви: црквени устав, књига која одређује како треба вршити богослужење; правилник о животу монаха у манастирима
  • триконхосни – тролисни
  • триптих – три повезане слике, код које се две крилне слике могу преклопити преко треће која је у средини
  • трифора – прозор раздељен са два усправна стубића на три дела, троделни обично украшен прозор
  • фијала – мање здање у манастиру у коме се обавља освећење свећене водице
  • флорални – цветни
  • фреска – зидна слика израђена бојама на свежем малтеру
  • Халкидики – полуострво са три крака у северној Грчкој
  • хаџија, хаџи – православни хришћанин који је путовао у Јерусалим о великом посту и Ускрсу да се поклони гробу Христову
  • хералдички знаци – грбови
  • хрисовуља  – повеља са златним печатом
  • цветни триод – црквена књига са службама после Ускрса
  • црквене сасуди – предмети неопходни за богослужење – крст, путир, патена и сл.
  • часна трпеза – сто у олтару, обично од камена, који симболизује Божији престо, Христов гроб и сто Тајне вечере
  • шестоднев – црквена књига посвећена стварању света