Поред 20 светогорских манастира који су административно груписани у пет група, а сваки је у рангу од броја 1 до 20, Света Гора је препуна монашких станишта.
После 20 манастира са својим монашким обитељима, следећи по рангу су светогорски скитови, па бројне келије и испоснице. Хијерархија која датира из XVI века до данас се није мењала.
Сваки од скитова административно припада једном од назива ”АСКИТИС” јер су управо ови подвижници формирали прве овакве монашке заједнице. Скитови уствари представљају скуп келија које су се у неким случајевима проширили до размера манастира. Светоандрејски скит покрај Кареје већи је од многих манастира, али је свакако у рангу скита.
У скитовима живе мања монашка братства којима управља ”Дикеј” (”дикастис” на Грчком значи ”СУДИЈА”) са својим помоћницима. Чланови братства скита имају заједничку цркву ”КИРИЈАКОН” за заједничка богослужења. Поред тога свака келија поседује сопствену капелу.
Некада је на Светој Гори било више десетина скитова да би до данас њихов број био сведен на свега десетак од којих неки једва егзистирају.
Највише скитова и келија има у пределу око Атоса и овај део се уопште назива Светогорска пустиња. Ту у свим келијама, колибама и пећинама живе испосници, исихасти, анахорети или једноставно – пустињаци, како их најчешће зову. То је посебан сој људи који је уз благослов манастира, отишао у осаму да се у веома строгом режиму живота подвизава по узору на знамените светогорске калуђере који су увршћени у ред светаца. Усредсређени на индивидуалну молитву и мистично виђење Бога, веома мало једу, још мање спавају, а бесконачно у себи понављају Христову молитву: ”Исусе Христе, сине Божији, помилуј мене грешног”.
Окружени миром и тишином, окупани свелошћу сунца, доживљавају визије сусрета са Богом и свецима. До њих је тешко доћи јер им се келије налазе на неприступачним местима, без дивљих путева и стаза, а код неких келиота приступ је могућ само дрвеним мердевинама и уз помоћ ланца за спуштање. А када коначно стигнете до пустињакове келије, дуго ћете стајати пред вратима док вам их не отвори, јер је њихово гесло да се само упорнима отварају врата. Пустињаци радо примају госте и труде се да их најлепше што могу угосте, не скривајући притом радост што сте их посетили.
СКИТОВИ УТВРЂЕНИ ОД СТРАНЕ ПРОТАТА У КАРЕЈИ: