Свету Гору
ТАЈНА ДИСОВОГ ГРОБА
Владислав Петковић Дис је као ратни извештач са српском војском, у којој су била и три његова брата, прошао повлачење кроз албанске планине и почетком 1916. доспео на Крф.
Убрзо је са групом српских избеглица отпутовао у Француску, боравио у Марсељу, Ници и Пти Далу, тугујући за породицом која је остала у окупираној Србији.
Након што је из Србије примио вести о веома лошој материјалној ситуацији своје породице, одлучио је да се врати на Крф одакле би им послао новац. Путовао је из Француске, те је преко Рима и Напуља приспео у луку Галиполи на обали Апулије, где је два дана чекао брод који ће га преко Јонског мора превести на Крф.
На француски пароброд „Италија“ укрцао се 29. (16) маја 1917. у девет сати увече и у бродској трпезарији одмах се упознао са осталим Србима, међу којима је била и Анка Петровић, сестра Виде Црњански, са децом.
Већ сутрадан, 30. (17) маја 1917. у шест сати ујутро, након напада аустроугарске подморнице У-4, наоружани француски транспортни пароброд „Италија” потопљен је у Јонском мору, 46 миља југоисточно од рта Санта Марија ди Леука.
„Наста ужасна експлозија и паника на лађи”, исписао је касније Софроније Михајловић, игуман Високих Дечана – Дисов сапутник.
Торпедо је пробио труп брода правећи катастрофално оштећење. За само неколико минута брод је потонуо.
Пар дана касније, тела петорице српских војника пронађена су на обали острва Отони, северно од Крфа. Мештани острва сахранили су их у порти цркве Агија Параскеви и данас се претпоставља да је један од ових утопљеника управо Дис.
Упорним истраживањем, историчар Мирко Дрманац из Научног одељења Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку, дошао је до нових података везаних за погибију песника, оповргнувши досадашње који су се читав век провлачили кроз литературу.
Зоран Колунџија је данас у организацији Друштва грчко-српског пријатељства, друштва Свети Срб и ја, КУД-а Разиграно коло из Пожеге и са пријатељима из Србије и са Крфа био у посети острву Отони и цркви у чијој порти се верује да управо гроб Владислава Петковића Диса.
Ово острво данас је још једно место на мапи српског ходочашћа – место где се поклањамо сенци Владислава Петковића Диса и бесмртним јунацима Великог рата.
