10 Јун: Вазнесење Господње – Спасовдан

На данашњи дан Православна Црква прославља празник Вазнесења  Господњег, у народу познатији као Спасовдан.

Вазнесење Господње слави Црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса.

Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога Васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем, и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима, но да чекају обећање Светога Духа, Господ је у четрдесети дан извео своје ученике до Витаније, подигао  своје руке и благословио их, и благосиљајући их узнео се на небо.

Када су ученици са Горе Елеонске гледали на на небо и на облак, који је Господа сакрио од њихових очију, објавише им анђели да ће исти Исус, који се од њих узнео на небо, на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).

О Вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап. 1, 3), док Свети апостол Лука у Еванђељу не спомиње дан Вазнесења.

Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више спомена, а спомен на Вазнесење био је утопљен у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века, као нпр. Тертулијан и Ориген, не спомињу овај празник. Најстарије беседе на овај празник можемо наћи у време Светог Јована Златоустог (+405) и Светог Григорија Ниског. Дакле крајем 4. века издвојен је спомен Вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силаска Светога Духа, и постављен је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.

Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у Који је Он целу икономију и домострој искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто је сео с десне стране Силе и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу Његових“.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. у Цариграду и Антиохији. И у нашој Цркви у овај дан се носи литија. При увођењу богослужбених обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV веку означавало као место Вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.

Полихромија у камену, изложба скулптура Татјане Каравелић

“Полихромија у камену”, изложба скулптура из докторско-уметничког пројекта Татјане Каравелић, биће представљена у РТС клубу, од 11. до 20. јуна 2021. године.

Изложбу „Полихромија у камену” чини више двадесет скулптура реализованих у оквиру четворогодишњих докторских студија на Факултету примењених уметности у Београду, из области примењеног вајарства. Уметничко-истраживачки пројекат
предстваља синергију различитих научних упоришта, нарочито општа теоријска проучавања из области геологије и уметничких утицаја у циљу остваривања специфичног скулторског израза.
Полихромија, у овом докторско уметничком пројекту, темељи се на вишебојним потенцијалима унутар тродимензионалне форме, путем склапања, спајања и преклапања различитих врста стена у засебне апстрактне, асоцијативне, скулпторске целине. Кроз историју уметности, скулптуре од камена се реализују системом одузимања маса, док се у овом пројекту, поред одузимања камених маса концетрише и на систем додавања у матирајалу. За извођење уметничких радова користе се камен као традиционали материјал и могућности напредних технологија, док се савремена и класична
сазнања користе у циљу повратка супротним вредностима, не деструкцији природе, већ у корелацији са истим, претендује да настане ново уметничко решење.
Овај уметничко-истраживачки пројекат указује на значај познавања материјала при скулпторском изражавању, а све то са циљем стварања дела које се налази на супротној страни онога што је до сада било познато под термином
полихромија. Један процес полихромије у скулптури, који је трајао више хиљада година и био је везан за човеково деловање на камен, овим уметничко-истраживачким радом
биће заправо враћен на почетак, односно представиће се реверзабилни процес полихромије, у коме крајњи резултат неће бити везан за људски уметнички фактор, већ
ће полихромија бити препуштена деловању природних процеса уколико се оваква форма у будућности постави у простору.
Изложба “Полихромија у камену”, у РТС клубу, ће бити отворена 11. до 20. јуна 2021. године, радним данима од 11 до 19, и суботом од 11 до 15 часова.


Татјана Каравелић, рођена је 1991. године у Ужицу. Факултет примењених уметности у Београду уписује 2010. године, а од 2012. године стипендиста је Републике Србије као
студент основних студија. У периоду од 2011. до 2013. године бирана је за Председника студенског парламента на Факултету примењених уметности. Диплому примењени
уметник на одсеку примењено вајарство стиче 2014. године, а 2015. завршава Мастер студије на истом факултету, у области меморијалне скулптуре. Од 2016. године је у статусу самосталног уметника, члан је УЛУПУДС-а и УЛУС-а.
Награђивана је више пута на нивоу факултета и након студија као самостални уметник на колективним изложбама и конкурсима у области скулптуре. Прву самосталну изложбу
“Циклуси” реализовала је 2016. године, у Градској галерији Ужице. Излагала је на бројним колективним изложбама у Србији, Црној Гори и Македонији. Учесник многих ликовних колонија и међународних симпозијума. Стручни допринос имала је на неколико пројеката у оквиру државе Србије, аутор је и организатор уметничких колонија, међународних колективних изложби реализованих у сарадњи са Удружењем Камена
Колонија – Стоне Студио Ассоциатион.
У свом раду претежно се бави извођењем скулптура у камену за јавне просторе, екстеријере и ентеријере. Ауторка је око седамнаест изведених скулптурских решења, рељефа, споменика, портрета, скулптура галеријског формата и већих димензија које се налазе у колекцијама и на јавним површинама екстеријера и ентеријера у Србији, Црној Гори
и Македонији. Поред ангажовања као самосталан уметник искуство и знања стиче у атељеу свог оца вајара Велимира Каравелића, где учествује као сарадник у изради неколико
споменика и скулптура великог формата.
Докторске студије на Факултету примењених уметности у Београду, студијски програм Примењене уметности и дизајн, уписала је 2017. године, 2020. године одобрена је тема
докторског уметничког пројекта ,,Полихромија у камену, изложба скулптура”.
Од 2017. године сарадник је у настави на предметима Вајање – основе и Вајање и ентеријер на Факултету примењених уметности, Београд. Живи и ради у Београду.

Прометеј дарује! Бесплатна књига за вас!

Јосиф Бродски је једном рекао: Већи грех од спаљивања књига је не читати књиге.

Светски дан књиге се прославља широм света од 23. априла 1995. године, када је овај празник писане речи установљен на Генералној конференцији Унеска у Паризу.

Ипак, ова традиција вуче знатно дуже корене у Шпанији, где се овај датум обележава од 1923. године, као дан када су преминули великани светске књижевности Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир.

Ове године, Прометеј својим читаоцима, поводом овог пазника, дарује књигу Чудесан живот дипломираних књижевникаАлесандра Карере. Сам наслов носи у себи танану иронију, будући да сви знамо каква судбина очекује дипломиране књижевнике у овим временима. Од 1993. године ова књига је доживела чак седам издања.

Овом приликом вас подсећамо да на сајту Прометеја до краја априла траје Велики ускршњи попуст од 40% на све наше наслове! Пожурите, количине су ограничене!

Књига није храна, али је послатица. Тин Ујевић

Свој примерак књиге можете бесплатно преузети кликом овде.

Ваш Прометеј!

ИК ПРОМЕТЕЈ – Едиција Српске Војводе

Драги пријатељи интернет презентације Водич кроз Свету Гору,

Желимо да вас обавестимо да ћемо вас у наредном периоду у сарадњи са Издавачком кућом Прометеј из Новог Сада информисати о најинтересантнијем штиву ове издавачке куће.

Овај серијал започињемо са Едицијом Српске Војводе.

Одбрана Косова поља 1915

Број страна / Повез / Писмо:

206 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 
ИСБН: 978-86-515-1395-7
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК 1

Број страна / Повез / Писмо:

379 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1389-6
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК 2

Број страна / Повез / Писмо:

316 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1390-2
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

МОЈЕ УСПОМЕНЕ

Број страна / Повез / Писмо:

358 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1394-0
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ

Број страна / Повез / Писмо:

483 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1396-4
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ 1

Број страна / Повез / Писмо:

259 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1383-4
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ 2

Број страна / Повез / Писмо:

301 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1384-1
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

МЕМОАРИ. СОЛУНСКИ ФРОНТ, СРБИЈА, БАЛКАН, ЦЕНТРАЛНА ЕВРОПА 1918–1919.

Број страна / Повез / Писмо:

232 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1382-7
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј