Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, Свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији.

Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља, као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм сиријскоме Богу Ваалу и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина, прорече Ахаву да ће му пси крв лизати, и Језавељи да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече.

На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану; и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити да сузбије силу Антихристову (Откровење Јованово 11).

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

Као и празници светитељки који за њом слиједе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема “црвено слово”. Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно меду женама, тако да се ова три дана ништа се не ради у руке, нити у пољу. Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12 години и због вјере у Исуса Христа страдала је у вријеме цара Диоклецијана. Дио моштију свете Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру посвећеном овој светитељки који се налази изнад албанске стране Охридског језера.

Акатист Светој Марини

„Теби, храброј невести Христовој,која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш свим величанственим створењима, усрдну молитву узносимо и молимо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се очистимо од греха, да душе врлинама обложимо и да у Царство Небеско уђемо, како би могли да кличемо: Радуј се света Великомученице Марина, разгори наша срца огњем Божанске љубави!“

Сећање на Дејана Медаковића
(Загреб, 7. јули 1922 – Београд, 1. јули 2008)

Поводом дана сећања на Дејана Медаковића (Загреб, 7. јули 1922 – Београд, 1. јули 2008), издавачка кућа Прометеј и Вукова задужбина вас позивају на представљање књиге Марка Паовице „Промишљања оживљеног и доживљеног – Ефемерис Дејана Медаковића”, у уторак, 30. јуна у 12 часова у Вуковој задужбини (Краља Милана 2, Београд).

У програму учествују: Марко Паовица, Бошко Сувајџић, Славко Вејиновић, Павле Медаковић и Зоран Колунџија.

Улаз је слободан.
Добро нам дошли!

У књизи „Промишљања оживљеног и доживљеног” Марко Паовица пружа темељно и надахнуто читање Медаковићевог петокњижја.
Сагледавајући „Ефемерис” у ширем књижевноисторијском и културном контексту, он открива његове мемоарске, аутобиографске,
есејистичке и романескне слојеве, показујући зашто ово дело
заузима посебно место у српској култури и књижевности.

Издавачка кућа Прометеј

Светозара Милетића 16

Нови Сад, Србија

Ко су били највећи српски задужбинари
и какво су нам благо оставили?

Издавачка кућа Прометеј и Вукова задужбина позивају вас на промоцију књиге Славка Вејиновића „Задужбинарство код Срба 2”, која ће бити одржана у четвртак, 25. јуна, са почетком у 12 часова, у Вуковој задужбини (Краља Милана 2, Београд).

О књизи ће говорити Славко Вејиновић, Бошко Сувајџић и Зоран Колунџија.

Славко Вејиновић спада међу пионире истраживања српских задужбина и њихових ктитора. У времену када још увек не постоји јединствен и потпун попис српских задужбина, његов рад представља драгоцен допринос очувању културног и историјског наслеђа.

Књига „Задужбинарство код Срба 2” открива богату традицију задужбинарства и доноси причу о људима који су својим делима оставили трајан печат у српској историји, култури и духовности.

Улаз је слободан.

Добро нам дошли!

Издавачка кућа Прометеј

Светозара Милетића 16

Нови Сад, Србија